Šta je jevrejska muzika? Kao i jevrejski identitet, to pitanje na kraju može jedino da ostane  otvoreno. Ono što sa sigurnošću možemo reći je da osim u Izraelu danas, Jevreji su kroz istoriju  uvek i svugde bili manjina u sredinama gde su živeli. Čuvajući svoju posebnost kroz jezik, religiju i običaje, jevrejske kulture nisu mogle biti odvojene od sveta u kom su se razvijale.Tako je na primer  klecmer mešavina istočno-evropskog folklora i ciganske muzike. Arnold Šenberg je kao integrisani  Jevrejin kosmopolita (kao i Mendelson i Maler pre njega) na samom zalasku austro-ugarskog  carstva proživljavao tragedije i estetska previranja njegovog doba. Poput Šenberga i Bloha i  mnogih drugih jevrejskih emigranata u Americi, Korngold piše filmsku muziku i ostavlja svoj pečat  u Holivudu. Njegov uticaj se oseća sve do danas i jedan od najboljih primera je i muzika Džona  Vilijamsa.  

Medju milionima ubijenih Jevreja u koncentracionim logorima ima naravno i velikih kompozitora.  Izvan granica njihovog genija, dela napisana u tim uslovima pripadaju istorijskom momentu kada su  Viktor Ulman, Ilze Veber, Gidon Klajn, Robert Dauber zahvaljujući muzici, pronalazili pre svega  svoju čovečnost koju su im njihovi mučitelji oduzeli. 

Jedno delo u ovom programu napisao je i jedan goj (reč iz Biblije za sve ne-jevrejsko) i dokaz je da  uticaji mogu biti i dvosmerni. Za duo Porque Llorax, Filip Ersan, jedan od najpopularnijih  francuskih savremenih kompozitora, inspiraciju je našao u staroj sefaradskoj pesmi u kojoj se mogu  prepoznati harmonski sklopovi iz orijentalne muzike. 

Dve poslednje kompozicije pripadaju današnjem vremenu i dela su kompozitora vezanih za Izrael,  ali koji u isto vreme imaju veoma kritički stav prema aktuelnim zbivanjima na tom prostoru.  Osvaldo Goliov veoma značajan argentinsko-izraelski kompozitor u svom delu Tenebrae (2003)  stavlja jedno pored drugoga brutalnost rata i nadu u mladost, delove mirne teksture i one  podzemnih napetosti koje opisuju bol i patnju ratova na Bliskom istoku. Završavamo sa delom  Majkla Koen Vajserta, izraelskog kompozitora i pijaniste koji živi u Berlinu. Koristeći motive iz  Malerove muzike, sa uticajem džeza i klecmera, ova kompozicija je slika i prilika ovog festivalskog  programa - programa otvorenog ka svetu!